Етнолошка обрада појма "ГАТАЊЕ" - Ивица Тодоровић

(Лингвистичку обраду појма "гатање" можете погледати овде.)

 

 

Циљ гатања било је предсказивање будућих догађаја, као и разоткривање оних који су се десили у прошлости (нпр. крађе, убиства и слично), углавном путем претпостављеног контакта с оностраним силама. Гатање се базира на веровању у судбински предодређену будућност (уп. са веровањем у суђенице / суђаје, са предањем о усуду и слично), односно у могућност да се посебним поступцима и техникама протумаче специфични знаци који указују на будуће догађаје.
Облик гатати се јавља и у значењу одгонетања загонетке („гонетати“). Понекад се појам гатање преплиће или изједначава с врачањем, чарањем и бајањем; у вези с овим је и преплитање речи гатар / гатара и врачар / врачара, коришћених  за означавање оних који практикују гатање (у смислу, пре свега, предвиђања).
Већ у старим писаним изворима о Словенима помиње се гатање, превасходно током жртвовања, али и пред доношење важних одлука. У средњовековном контексту, наводе се гаталачки зборници (сановници и трепетници) са кратким тумачењима сновиђења и дрхтања („трепетања“) појединих делова тела. У овим списима налазила су се гаталачка тумачења разних појава и околности; на пример, ако звезда светли то је добар знак, а ако тамни лош итд. Између осталог, на основу треперења десне или леве ноге, бедара итд. формулисана су предсказања о томе шта ће се десити у будућности. Гаталачки зборници који су називани рожданици били су засновани на редоследу месеца у години. Рожданик је предвиђао особине, изглед, карактер и живот људи рођених у одређеном периоду, односно у одређеном месецу. У гаталачким зборницима такође су се могли наћи и кратки текстови који су предвиђали зле дане у сваком месецу. Поред осталог, говори се и о томе како у сваком месецу постоје два лоша дана, када човек треба да избегава да прави свадбу, да иде на суд или у војску итд; ко се роди на те дане, предвиђало се да неће имати среће и томе слично. За гатање, тј. предвиђање будућих догађаја, у средњем веку су се користили и коледници, громовници, звездочатци, луновници. Примера ради, коледник је представљао збирку прорицања, која су обично била распоређена по данима у седмици. Коледник је, зависно од тога када је пала коледа, предсказивао каква ће бити годишња доба, хоће ли бити несрећа, односно поплава, болести, пожара, каква ће бити жетва и стока, хоће ли бити рађања или смрти итд. Громовници су, пак, били зборници са разним гатањима по грмљавини или трусовима, распоређених у односу на месеце и зодијачке знаке. Луновник је, с друге стране, упућивао на прорицања за сваки дан у луни (месецу). У луновнику се саветовало шта треба а шта не треба радити ког дана; примера ради, одређених дана се саветује да се заснује брак или продаје и купује, да се започне с градњом итд. Овакви луновници утицали су и на народна веровања.
У народу је гатање било врло раширено и важно, толико да се понекад брав специјално клао како би се дошло до његове плећке, по којој се гатало. Сматрало се да су за гатање посебно погодни датуми као што су: Божић, Ивањдан, покладе, први март итд.
Гатањем су се прорицали ратови, суше, временске непогоде и много тога другог. За народне гатаре се најчешће веровало да су видовити. Другим речима, гатарима су у народу називани и они који су предвиђали будућност без посебних помагала; тако су раширене и приче о људима, „гатарима“ или „врачарима“, који су одмах знали због чега је неко код њих дошао и који могу да опишу дом или укућане човека кога први пут виде.
Гатало се на различите начине и у вези с различитм животним активностима и појавама. Примера ради, на Косову се, преко живог угљевља које се стављало у воду, гатало која боја очију је урекла некога. Након што се посумња на некога да је урекао болесника, треба одређену ствар украсти од њега, па то ставити на ватру и тиме окадити болесника; прах од те изгореле ствари сипао се у воду и давао болеснику да пије. Када се истражује узрок болести или неког криминалног дела примењивало се гашење угљевља. С друге стране, често се гатало и како би се сазнало ко ће бити будући супружник. Тако су, примера ради, момци на Ђурђевдан ломили гранчицу зановети и пред спавање је стављали под јастук, како би сањали суђену девојку.
Посебно је популарно било поменуто гaтање гледањем у плећку (од брава), у слезину и слично, гашењем угљевља, уз помоћ растопљеног олова, сита, боба или пасуља, по длану. Рецимо, гледање у (обавезно десну) плећку брава подразумевало је специфично мапирање ове плећке, при чему се сваки њен део повезивао са различитим догађајима, односно аспектима живота и домаћинства; тако су неки делови плећке представљали коње, кућу, слеме, гробове и колевке, мир и рат итд. Доста је било заступљено и гатање по природним појавама: по небеским телима, сунцу, месецу и звездама, по дувању ветрова, облацима, таласима. Гатало се и на основу понашања животиња, по сновима, костима, по води, ватри, уз помоћ огледала, брашна, икона, окретањем прстена у чаши, бацањем жреба, зрна. Примера ради, када је реч о води, будућност се предсказивала гледањем у тепсију с водом, или посматрањем водене површине у бунарима итд.
Било је распрострањено и гатање, односно прорицање по „књигама староставним“, присутним и у српској народној епици („У Марка су књиге староставне“), а под којима се подразумева оно што је написано веома давно, „од памтивека“; приликом тумачења ових књига изузетан значај су имали и бројеви. Гатање је било посебно интензивно у кризним и неизвесним раздобљима. Од народних пророчанстава особену популарност имало је и има тзв. креманско пророчанство у чијим варијантама се – као што показује В. Чајкановић – налазе и разноврсни мотиви карактеристични за стару српску народну митологију (спасилац на белом коњу итд.).

Литература: Душан Бандић, Народна религија Срба у 100 појмова, Нолит, Београд, 2004; Л. Н. Виноградова, Гатање, у: Словенска митологија – енциклопедијски речник, редактори – Светлана М. Толстој, Љубинко Раденковић, ZEPTER BOOK WORLD, Београд, 2001; Татомир Вукановић, Енциклопедија народног живота, обичаја и веровања у Срба на Косову и Метохији, Војноиздавачки завод, VERZALpress, Београд, 2001; Сребрица Кнежевић, Етноантрополошко виђење воде у појмовима народне културе, Гласник Етнографског музеја 70, Београд, 2006; Радован Н. Казимировић, Тајанствене појаве у нашем народу – Креманско пророчанство, Sezam medico, Београд, 2006 (репринт узадање: Радован Н. Казимировић, Чарање, гатање, врачање и прорицање у нашем народу, II издање, Београд, 1941); Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић, Српски митолошки речник, Етнографски институт САНУ, Интерпринт, Београд, 1998; Љубинко Раденковић, Народна бајања код Јужних Словена, Просвета, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1996; Љубинко Раденковић, Симболика света у народној магији Јужних Словена, Просвета, Балканолошки институт САНУ, Ниш, 1996; Ђорђе Трифуновић, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Нолит, Београд, 1990; Веселин Чајкановић, О врховном богу у старој српској религији, Сабрана дела из српске религије и митологије III, Београд, 1994.